U Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu u četvrtak je sahranjen legendarni golman Partizana i jugoslovenske reprezentacije Milutin Šoškić.
Komemorativnoj sednici u Skupštini grada, pored članova porodice, prijatelja, kolega, političara i ostalih poštovalaca lika i djela jednog od najboljih čuvara mreže u historiji jugoslovenskog fudbala, prisustvovao je i Šoletov učenik Rade Zalad.
„Imao sam sreću da se zateknem u Partizanu u trenutku kada se Šole vratio iz OFK Beograda i sarađivali smo pet godina. Nije mi bio samo idol i učitelj, već i drugi otac. Pomogao mi je da dođem do dresa mlade reprezentacije Jugoslavije sa kojom sam osvojio titulu evropskog šampiona. Borota je u to vrijeme bio neprikosnoven na golu prvog tima Partizana, ali sam zahvaljujući Šoletovim savjetima dočekao svojih pet minuta i iskoristio šansu. Izuzetno me je pogodio njegov odlazak, rekao sam njegovim unucima na komemoraciji da moraju biti ponosni na svoga dedu. Milutin Šoškić je ispisao historiju Partizana i jugoslovenskog reprezentativnog fudbala, ali je bio pre svega izuzetan čovek“, rekao je Zalad i otkrio da je od Šoškića svakodnevno dobijao korisne savjete koji su mu kasnije pomogli da se ostvari i u ulozi trenera golmana u klubu i reprezentaciji:
„Šole nije gubio vrijeme, ako bi primjetio neku anomaliju, odmah je stupao u akciju i korigovao nas tamo gdje smo pogrešili. Sjećam se da je stalno tražio da ne okrećemo leđa lopti, kada se bacamo da obavezno padamo licem ka terenu. To su neke tehničke finese na kojima je insistirao i za koje sam tek kasnije shvatio da su zaista od velike važnosti u radu sa golmanima. Sve što je radio imalo je neki svoj smisao i služilo je da budemo još bolji i kvalitetniji“.
Za Zalada je rad sa Milutinom Šoškićem bio retka privilegija i ogromno zadovoljstvo.
„Po fizičkoj konstituciji nismo bili uopšte slični. Imao sam duže poluge, bio sam viši rastom. Ali su me stalno poredili sa Šoletom, iako po kvalitetu nisam bio ni približno njegovoj klasi. Trudio se da iz nas izvuče maksimum, da budemo originali, a ne loše kopije. Nismo od njega dobijali samo golmanske savjete, već i one ljudske. Roditeljske. Bio je na neki način naš učitelj života. Reći ću vam šta mi je jedan od najvećih komplimenata koje sam dobio u životu. Prije par godina Šole je davao neki intervju i na pitanje za čime najviše žali u karijeri, odgovorio je da mu je najviše žao što Rade Zalad nije odigrao bar 50 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. Bio sam najiskrenije zgranut. Kako baš ja da mu padnem na pamet, pošto je Šole obično bio škrt na komplimentima. Pozvao sam ga telefonom i on mi je rekao da zaista smatra svojim ličnim neuspjehom to što ja nisam iskoristio svoje predispozicije da budem standardni čuvar mreže našeg državnog tima“, istakao je Zalad, javlja Anadolu Agency (AA).
Iako veliki Partizanovac, Rade Zalad objektivno je komentarisao dešavanja na terenu u večitom derbiju koji je u sredu uveče na stadionu ”crno-belih” završen bez pobednika – 1:1.
„Realan ishod. Početak utakmice je apsolutno pripao Crvenoj zvezdi koja nije iskoristila nekoliko polušansi pred golom Popovića. Partizan se kasnije stabilizovao, došao do svoje igre i čak je imao priliku da osvoji sva tri boda. Penal je okrenuo utakmicu. Šta reći o golu Bukarija za vođstvo Zvezde od 1:0?! Čuo sam nečiju izjavu da to ni trojica golmana ne bi mogla da odbrane. Ne trojica, tu bi i 33 golmana bili nemoćni da bilo šta učine. Remek djelo. Verovatno nikada više u karijeri ni na treningu neće dati sličan gol. Jednostavno, lopta mu je legla kako treba i pogodio je na maestralan način. Očigledno je taj gol na jugu Partizanovog stadiona taličan za Crvenu zvezdu. Sećamo se da je i Krupniković na toj strani pogodio makazicama i postigao jedan od najlepših golova u istoriji vječitih derbija. Sigurno je da će i ova Bukarijeva majstorija konkurisati za gol sezone u prvenstvu Srbije“, smatra Zalad.
