U šampionskom timu Crvene zvezde koji se u sezoni 1990/1991. godine okitio titulama evropskog i svjetskog prvaka, jedan od igrača za najvećom minutažom bio je neumorni Vlada Stošić.
Omaleni vezista iz Vranja odigrao je sve utakmice u Kupu šampiona, a bio je starter i u mečevima protiv Manchester Uniteda u Superkupu Evrope i čileanskog Colo-Coloa u finalu Interkontinentalnog kupa.
U intervjuu za Anadolu Agency (AA), Stošić je govorio i o šansama reprezentacije Srbije na Svjetskom prvenstvu u Kataru krajem ove godine:
“U momentu kada je Piksi preuzeo ulogu selektora, znao sam da će Srbija doživeti fudbalski preporod. Bili smo saigrači u Crvenoj zvezdi i poznati su mi njegova harizma i pobednički mentalitet. Uvijek je bio gladan uspjeha i sve ono što ga je krasilo kao fudbalera, prenio je na svoje pulene u reprezentaciji. Ti momci sada zrače pozitivnom energijom, svesni su da kada obuku dres Srbije moraju da daju maksimum kako ne bi razočarali sebe, selektora i navijače. Sve se to reflektovalo i na rezultate. Uspjeli smo u velikom stilu da obezbijedimo plasman na Svjetsko prvenstvo i mislim da ćemo u Kataru biti jedno od najprijatnijih iznenađenja šampionata”, rekao je Stošić za Anadoliju.
Srbiju na najvažnijoj smotri svetskog fudbala očekuju velika iskušenja protiv Brazila, Švicarske i Kameruna.
“Imamo sve argumente da budemo optimisti. Stojković je napravio odličan izbor igrača, pokriveni smo na svakoj poziciji i igramo moderan fudbal. Imamo brze bočne fudbalere, na sredini terena krupne i jake momke koji znaju da gurnu loptu i u špicu napadače koji kao od šale tresu protivničke mreže. Ovo je mlada i poletna ekipa, sa iskusnim Tadićem kao istinskim liderom na terenu i u svlačionici. Ne smijemo da zaboravimo da se prvenstvo igra u specifičnom terminu, da igrači praktično neće imati vremena za predah i da će pravo iz svojih klubova morati da se stave na raspolaganje nacionalnoj selekciji. Ako svi budu zdravi i u dobroj formi, uopšte ne sumnjam u istorijski rezultat u Kataru. Moja je velika želja da još jednom pokažemo svijetu koliko fudbalskog talenta i potencijala ima na ovim balkanskim prostorima”, istakao je Stošić.
Fudbal se znatno izmenio u odnosu na period pre 20 ili 30 godina i teško je naši igrača koji stilom igre i karakteristikama podseća na nekadašnjeg Zvezdinog univerzalca.
“Bio sam specijalista da se ubacim iz drugog plana i da ugrozim protivnički gol. Volio sam da odšprintam od sredine terena sa loptom u nogama i da dođem u zonu šuta. Danas nemamo takve igrače, ali ne zato što oni ne posjeduju kvalitet, nego što su zahtevi u igri drugačiji. Recimo, u reprezentaciji Srbije imamo Sergeja Milinković-Savića koji je fantastičan fudbaler, ali sa nekim drugim svojstvima. Nema tu neke ozbiljne promjene ritma i želje da se stigne pred protivnički gol. Ali Sergej sve drugo radi na vrhunski način i zato je toliko cenjen na svetskom fudbalskom tržištu. Mislim da je u savremenom fudbalu od velike važnosti da treneri insistiraju kod igrača srednjeg reda da što više učestvuju u završnici akcija. Imamo u Evropi primjere da i neki odbrambeni igrači idu naprijed kada osete da bi akcija njihovog tima mogla da se završi nekim kvalitetnim centaršutem s boka”, govorio je Stošić.
Upravo će na bočnim pozicijama Dragan Stojković imati svoje najveće adute na Svetskom prvenstvu u Kataru.
“Kostić igra u životnoj formi. Gledao sam ga nekoliko puta ove sezone u kojoj je blistao u dresu Eintrachtai osvojio trofej Lige Evrope. Igrali su dva puta protiv mog Betisa, Filip je i u Frankfurtu i u Sevilji bio nabolji pojedinac na terenu. Zasluženo je poneo epitet najboljeg igrača Lige Evrope protekle sezone. Ima sjajnu levu nogu, brz je i prodoran, lako rešava situacije jedan na jedan i predstavlja nerješivu enigmu za protivničke defanzivce. Sa druge strane imamo malog Živkovića koji je također izuzetno interesantan igrač. Sve to potvrđuje moje mišljenje da imamo sve elemente koji su neophodni da bi jedan tim mogao da igra fudbal na savremen način. Imamo brzinu, radnike na sredini terena, mlade momke u odbrani koji plijene samopuzdanjem i neumoljive napadače”, mišljenja je Stošić.
Slične elemente imao je i šampionski tim Crvene zvezde u kome je Vlada Stošić bio neizostavni faktor na sredini terena.
“Neki kažu ’da nije bilo Kelna, ne bi bilo ni Barija’. Ja mislim drugačije, da nije bilo jake jugoslovenske lige, Zvezda ne bi osvojila evropsku i svetsku titulu. Veliki broj kvalitetnih utakmica na domaćoj sceni omogućio nam je da steknemo iskustvo i da sazrimo za iskorak na međunarodnom planu. Za mene su dueli protiv jakih ekipa uvek imali neku specifičnu vrednost i za njih sam se najviše oštrio. Zato i ne čudi podatak da sam u Jugoslaviji najčešće tresao mreže Partizana, Hajduka i Dinama, a u Španiji Reala, Barselone i Atletiko Madrida”, rekao je Stošić te izneo još jedan interesantan detalj koji na najbolji mogući način pravi paralelu između trenutnih okolnosti sa onima u kojima je njegova generacija igrala fudbal:
“Mi smo u omladinskoj školi Crvene zvezde učili od vrhunskih fudbalskih stručnjaka. Pokušajte da zamislite trening na kome vam prvo jedan Bora Kostić objašnjava gdje stoji desna ruka, a gdje lijeva kada se šutira slobodan udarac. Zatim dođe Pižon Petrović da vam pokaže kako se protivnik izbacuje iz ravnoteže prilikom driblinga, a onda pređete kod Kuleta Aćimovića da naučite položaj tijela prilikom građenja lopte. I kada sve to apsolvirate, idete kod Dragoslava Šekularca da vas nauči kako da reagujete u nepredviđenim situacijama tokom igre. Jugović i ja smo prošli tu školu i kasnije osvojili titulu evropskog i svjetskog šampiona.”
